Na osnovu odluke Koordinacijskog veća/vijeća Koalicije za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji (REKOM) od 7.02.2009. godine, Fond za humanitarno pravo odgovara na prigovore Istraživačko-dokumentacionog centra iznetim u saopštenju od 14.01.2009. godine (na ZaMirZINE-u objavljeno ovdje).

Odgovor Fonda za humanitarno pravo (FHP) na prigovore Istraživačko-dokumentacionog centra (IDC) iznetim u saopštenju od 14.01.2009.

19. februar 2009.

FHP je 14.01.2009. godine primio saopštenje IDC-a o razlozima zbog kojih nije pristupio Koaliciji za osnivanje REKOM, koje je IDC takođe uputio velikom broju organizacija, udruženja, donatora, ambasada, medija i pojedincima.

U tom saopštenju IDC je naveo sledeće razloge zbog kojih je odbio da pristupi Kolaciji:

1. Nepostojanje Statuta, jasnih ciljeva i misije Koalicije.

Odgovor FHP: FHP je inicirao formiranje Koalicije i prenošenje nadležnosti za sprovođenje konsultativnog procesa o osnivanju REKOM-a sa tri organizacije, pokretača inicijative (FHP, IDC i Documente), na Regionalnu koaliciju civilnog društva. Taj predlog i misiju Koalicije da sprovede javnu debatu u okviru civilnog društva u post-jugoslovenskim zemljama o potrebi osnivanja REKOM-a kao najvažnijeg nepravnog odgovora na počinjene ratne zločine u prošlosti i Documenta i IDC su podržali, s tim što je IDC od početka imao velike sumnje da se to može dogoditi. Počev od maja 2008. godine, kada su tri organizacije formirale Koordinacijsku grupu i imenovale 8 članova, sa zadatkom da rukovodi aktivnostima za sprovođenje konsultativnog procesa, svaki sastanak, kao i konsultacije počinjale su predstavljanjem inicijative, toka konsultativnog procesa, misije i ciljeva Koalicije.

Uvodničarke, Nataša Kandić i Vesna Teršelič su upoznavale učesnike da je cilj osnivanja i delovanja Koalicije da izradi model REKOM-a i pridobije javnost i političke elite u regiji za osnivanje REKOM-a, pre svega, radi sprečavanja ponavljanja zločina. Činjenica da je Mirsad Tokača retko učestvovao u konsultacijama može biti razlog što on nije bio upoznat sa ciljevima delovanja Koalicije. Tačno je da Kordinacijska grupa još uvek nije sačinila predlog Statuta Koalicije, ali je preuzela obavezu da do V Regionalnog foruma za tranzicionu pravdu, u maju 2009. u Podgorici, sačini predlog i o tome konsultuje članice Koaliicje. U toku je rad na pripremi Statuta.

2. Ignorisanje činjenice da vlasti i vlade u regionu još uvek nisu odgovorile na inicijativu za osnivanje REKOM, kao i činjenice da zbog toga što ne priznaju državu Kosovo, Srbija i BiH neće prihvatiti Kosovo za ravnopravnog partnera u osnivanju REKOM.

Odgovor FHP: Koalicija civilnog društva za osnivanje REKOM sprovodi konsultacije u okviru civilnog društva u regiji i taj sam proces je veoma značajan jer se prvi put, posle rata, dogodilo da su organizacije za ljudska prava pokrenule inicijativu koja je prihvaćena u civilnim društvima post-jugoslovenskih zemalja.

Činjenica je da Srbija i BiH nisu priznale Kosovo ali je takođe činjenica da su Hrvatska, Crna Gora, Makedonija i Slovenija priznale Kosovo. Inicijativa za osnivanje REKOM-a može biti izazov i prilika za uspostavljanje preko potrebnih odnosa između Srbije i Kosova, i u tom kontekstu ne treba opterećivati proces i učesnike pretnjom da je sve uzaludno.

Koalicija za REKOM će se obratiti nacionalnim vladama i parlamentima kada bude privodila kraju konsultativni proces, sa prikupljenim 1.000.000 potpisa i sačinjenim modelom REKOM-a.

3. Ignorisanje upozorenja IDC-a da je donatore važno upoznati sa mogućim neuspehom napora za uspostavljanje REKOM-a i u skladu sa tim na mogućnost da značajna sredstva mogu biti investirana bez uspeha.

Odgovor FHP: FHP je svestan rizika ali smatra da je konsultativni proces o utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima veoma važan i da javna debata na regionalnom nivou jeste pokazatelj potrebe za javnim kritičkim preispitivanjem prošlosti i vraćanja dostojanstva žrtvama ratnih zločina.

Pomenuti konsultativni proces je jedina javna debata u regiji o odnosu prema prošlosti, i u tom kontekstu tu debatu treba ceniti kao rezultat sazrele društvene potrebe a ne kao novčanu investiciju.

4. Ignorisanje upozorenja IDC da nije prikladno da na IV Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, u Prištini, 28. i 29.10.2008. godine, debatu o ratnim zločinima otvara organizacija sa sedištem u Beogradu i predloga da se u uvodnom delu, učesnicima obrate predstavnici tri partnerske organizacije.

Odgovor FHP: Tačno je da FHP nije prihvatio predlog IDC da Nataša Kandić, Vesna Teršelič i Mirsad Tokača otvore forum u Prištini, jer je smatrao da je za konsultativni proces važno da skup otvore političari koji podržavaju regionalni pristup u suočavanju sa prošlošću. Tako je bilo na forumu u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Pokretači inicijative su uvek govorili u prvoj sesiji ali posle uvodnih reči političara. Na forumu u Prištini, Nataša Kandić je tehnički otvorila skup – najavila je predsednika Kosova, zamenika premijera i ministarku pravde Kosova, koji su snažno podržali regionalni pristup u utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima. Ona, Vesna Teršelič i Valdete Idrizi govorile su u prvoj sesiji, o inicijativi i toku konsultativnog procesa, dok je Mirsad Tokača odbio da učestvuje u toj, i ostalim sesijama foruma.

Imajući u vidu ugled koji FHP uživa na Kosovu, nepotrebno je komentarisati stav Mirsada Tokače da, s obzirom na odgovornost Srbije za zločine na Kosovu, nije bilo primereno da forum na Kosovu otvara Nataša Kandić ispred organizacije iz Beograda.

5. Neodgovarajuća i neravnomerna raspodela sredstava između tri organizacije, koja je FHP dobio na ime regionalnog projekta Konsultacije o utvrđivanju činjenica o ratnim zločinima.

Odgovor FHP: Do decembra 2008. godine, kada je FHP na ime regionalnog projekta dobio grant od holandske ambasade u iznosu od 960.000,00 eura, tri organizacije su organizovale 4 regionalna foruma i 13 regionalnih i nacionalnih konsultacija o mehanizmima za utvrđivanje činejnica o ratnim zločinima. Po pravilu, FHP je uvek pisao predloge projekata i sačinjavao budžete. Bila je praksa da FHP šalje projekte i kada dobije odgovor od donatora, pozitivan ili negativan, o tome obaveštava Documentu i IDC. Počev od maja 2006. do kraja 2008. godine, Documenta i IDC pribavile su deo sredstava za organizovanje foruma u Sarajevu (2006.) i u Zagrebu (2007.) a sve ostalo, oko 85 odsto potrebnih sredstava za forume u Beogradu i Prištini i 13 regionalnih i nacionalnih konsultacija, pribavio je FHP. Podnosio je donatorima projekte u ime tri organizacije i bio je odgovoran za narativno i finansijsko izveštavanje, o čemu je redovno upoznavao i partnerske organizacije. Dobijena sredstava su, u skladu sa projektom, korišćena za organizovanje konsultacija, s tim da su FHP, Documenta i IDC dobijali nadoknadu troškova za telefone i honorare za saradnike koji su bili angažovani na organizovanju konsultacija. Tako je bilo sa predlogom projekta i grantom dobijenim od holandske ambasade, u decembru 2008. godine. Budžetom je bilo predviđeno da sve tri organizacije dobiju mesečno po 500 eura za administrativne troškove i za platu nacionalnog koordinatora konsultacija u jednakom iznosu. S obzirom da su u pitanju veliki projekat i grant, budžetom je bilo predviđeno da FHP, pored regionalnog koordinatora, zaposli finansijskog službenika koji će brinuti o pravilnom korišćenju granta i finasijskom izveštavanju, i nacionalnog koordinatora za Srbiju. FHP je odmah po odobravanju granta, obavestio IDC, Documentu i Koordinacijsku grupu. IDC je tražio raspodelu sredstava između organizacija na tri jedanaka dela, i pravo da tri organizacije naizmenično upravljaju konsultativnim procesom, da se smenjuju svakih osam meseci. FHP nije mogao da prihvati takav zahtev, sa obrazloženjem da je odgovoran za finansijsko izveštavanje, i da bi predavanje finansija drugoj organizaciji predstavljalo tešku povredu ugovora sa donatorom. Documenta je bila na stanovištu da odgovornost za realizaciju i finansijsko izveštavanje, prema donatoru, snosi organizacija koja je potpisala ugovor. Iako je 18. i 19. decembra 2008. održan održan trening članova Koordinacisjke grupe za strateško planiranje, predsednik IDC-a nije više bio zainteresovan da učestvuje u konsultacijama o osnivanju REKOM-a. Tada je IDC, preko nacionalne koordinatorke, saopštio da neće potpisati izjavu o pristupanju Koaliciji za REKOM.

Nataša Kandić, izvršna direktorka